Najčešće greške koje mala preduzeća dovode u poreski rizik

Poreski rizik najčešće ne nastaje zbog jedne velike odluke, već zbog niza malih propusta: zakašnjele dokumentacije, nejasnih ugovora, pogrešnog datuma prometa ili neusklađenih evidencija.

Dokument bez jasne poslovne svrhe

Dokument bez jasne poslovne svrhe je oblast u kojoj se poslovna odluka ne može svesti na jedan broj ili jedan obrazac. Potrebno je povezati ugovor, stvarni tok posla, računovodstvenu evidenciju i poreski tretman. Kada jedan od tih elemenata nije usklađen, rizik se najčešće pojavljuje tek kasnije — prilikom zatvaranja perioda, kontrole ili donošenja odluke na osnovu netačnih podataka.

Za dokument bez jasne poslovne svrhe je zato važno unapred odrediti ko prikuplja podatke, ko ih proverava, ko odobrava postupanje i gde se čuva dokaz. Dobra procedura ne mora biti komplikovana, ali mora biti jasna i primenljiva i kada je odgovorna osoba odsutna. Posebnu pažnju treba posvetiti datumima, dokumentima koji menjaju prvobitni poslovni događaj i transakcijama koje odstupaju od uobičajenog toka.

Praktična kontrola treba da obuhvati poređenje najmanje dva nezavisna izvora podataka. Na primer, evidencija iz poslovnog softvera može se uporediti sa bankom, ugovorima, portalom nadležnog organa ili pomoćnom analitikom. Razlike treba objasniti pre podnošenja prijave ili izrade izveštaja, a ne tek kada ih uoči treće lice.

Menadžment treba da razmotri i finansijski efekat različitih scenarija. Odluka koja je poreski prihvatljiva ne mora istovremeno biti najbolja za likvidnost, komercijalne odnose ili dugoročni rast. Zato je korisno izračunati osnovni, oprezni i razvojni scenario, uz jasno navedene pretpostavke.

Važan deo sistema je periodična revizija. Propisi, softver, organizacija i obim poslovanja se menjaju, pa procedura koja je bila dovoljna pre dve godine možda više ne daje pouzdanu kontrolu. Najmanje jednom godišnje treba proveriti da li su odgovornosti i dalje realne, da li postoje nepotrebna ponavljanja i gde nastaju kašnjenja.

Razlika između ugovora i stvarnog toka posla

Razlika između ugovora i stvarnog toka posla je oblast u kojoj se poslovna odluka ne može svesti na jedan broj ili jedan obrazac. Potrebno je povezati ugovor, stvarni tok posla, računovodstvenu evidenciju i poreski tretman. Kada jedan od tih elemenata nije usklađen, rizik se najčešće pojavljuje tek kasnije — prilikom zatvaranja perioda, kontrole ili donošenja odluke na osnovu netačnih podataka.

Za dokument bez jasne poslovne svrhe je zato važno unapred odrediti ko prikuplja podatke, ko ih proverava, ko odobrava postupanje i gde se čuva dokaz. Dobra procedura ne mora biti komplikovana, ali mora biti jasna i primenljiva i kada je odgovorna osoba odsutna. Posebnu pažnju treba posvetiti datumima, dokumentima koji menjaju prvobitni poslovni događaj i transakcijama koje odstupaju od uobičajenog toka.

Praktična kontrola treba da obuhvati poređenje najmanje dva nezavisna izvora podataka. Na primer, evidencija iz poslovnog softvera može se uporediti sa bankom, ugovorima, portalom nadležnog organa ili pomoćnom analitikom. Razlike treba objasniti pre podnošenja prijave ili izrade izveštaja, a ne tek kada ih uoči treće lice.

Menadžment treba da razmotri i finansijski efekat različitih scenarija. Odluka koja je poreski prihvatljiva ne mora istovremeno biti najbolja za likvidnost, komercijalne odnose ili dugoročni rast. Zato je korisno izračunati osnovni, oprezni i razvojni scenario, uz jasno navedene pretpostavke.

Važan deo sistema je periodična revizija. Propisi, softver, organizacija i obim poslovanja se menjaju, pa procedura koja je bila dovoljna pre dve godine možda više ne daje pouzdanu kontrolu. Najmanje jednom godišnje treba proveriti da li su odgovornosti i dalje realne, da li postoje nepotrebna ponavljanja i gde nastaju kašnjenja.

Praktično pitanje za proveru

Da li bi druga osoba, samo na osnovu sačuvane dokumentacije, mogla da razume šta je urađeno, zašto je urađeno i ko je odluku odobrio? Ako odgovor nije potvrdan, dokazni trag treba dopuniti.

PDV greške i datumi

PDV greške i datumi je oblast u kojoj se poslovna odluka ne može svesti na jedan broj ili jedan obrazac. Potrebno je povezati ugovor, stvarni tok posla, računovodstvenu evidenciju i poreski tretman. Kada jedan od tih elemenata nije usklađen, rizik se najčešće pojavljuje tek kasnije — prilikom zatvaranja perioda, kontrole ili donošenja odluke na osnovu netačnih podataka.

Za dokument bez jasne poslovne svrhe je zato važno unapred odrediti ko prikuplja podatke, ko ih proverava, ko odobrava postupanje i gde se čuva dokaz. Dobra procedura ne mora biti komplikovana, ali mora biti jasna i primenljiva i kada je odgovorna osoba odsutna. Posebnu pažnju treba posvetiti datumima, dokumentima koji menjaju prvobitni poslovni događaj i transakcijama koje odstupaju od uobičajenog toka.

Praktična kontrola treba da obuhvati poređenje najmanje dva nezavisna izvora podataka. Na primer, evidencija iz poslovnog softvera može se uporediti sa bankom, ugovorima, portalom nadležnog organa ili pomoćnom analitikom. Razlike treba objasniti pre podnošenja prijave ili izrade izveštaja, a ne tek kada ih uoči treće lice.

Menadžment treba da razmotri i finansijski efekat različitih scenarija. Odluka koja je poreski prihvatljiva ne mora istovremeno biti najbolja za likvidnost, komercijalne odnose ili dugoročni rast. Zato je korisno izračunati osnovni, oprezni i razvojni scenario, uz jasno navedene pretpostavke.

Važan deo sistema je periodična revizija. Propisi, softver, organizacija i obim poslovanja se menjaju, pa procedura koja je bila dovoljna pre dve godine možda više ne daje pouzdanu kontrolu. Najmanje jednom godišnje treba proveriti da li su odgovornosti i dalje realne, da li postoje nepotrebna ponavljanja i gde nastaju kašnjenja.

Isplate vlasnicima i povezanim licima

Isplate vlasnicima i povezanim licima je oblast u kojoj se poslovna odluka ne može svesti na jedan broj ili jedan obrazac. Potrebno je povezati ugovor, stvarni tok posla, računovodstvenu evidenciju i poreski tretman. Kada jedan od tih elemenata nije usklađen, rizik se najčešće pojavljuje tek kasnije — prilikom zatvaranja perioda, kontrole ili donošenja odluke na osnovu netačnih podataka.

Za dokument bez jasne poslovne svrhe je zato važno unapred odrediti ko prikuplja podatke, ko ih proverava, ko odobrava postupanje i gde se čuva dokaz. Dobra procedura ne mora biti komplikovana, ali mora biti jasna i primenljiva i kada je odgovorna osoba odsutna. Posebnu pažnju treba posvetiti datumima, dokumentima koji menjaju prvobitni poslovni događaj i transakcijama koje odstupaju od uobičajenog toka.

Praktična kontrola treba da obuhvati poređenje najmanje dva nezavisna izvora podataka. Na primer, evidencija iz poslovnog softvera može se uporediti sa bankom, ugovorima, portalom nadležnog organa ili pomoćnom analitikom. Razlike treba objasniti pre podnošenja prijave ili izrade izveštaja, a ne tek kada ih uoči treće lice.

Menadžment treba da razmotri i finansijski efekat različitih scenarija. Odluka koja je poreski prihvatljiva ne mora istovremeno biti najbolja za likvidnost, komercijalne odnose ili dugoročni rast. Zato je korisno izračunati osnovni, oprezni i razvojni scenario, uz jasno navedene pretpostavke.

Važan deo sistema je periodična revizija. Propisi, softver, organizacija i obim poslovanja se menjaju, pa procedura koja je bila dovoljna pre dve godine možda više ne daje pouzdanu kontrolu. Najmanje jednom godišnje treba proveriti da li su odgovornosti i dalje realne, da li postoje nepotrebna ponavljanja i gde nastaju kašnjenja.

Kako uvesti internu poresku kontrolu

Kako uvesti internu poresku kontrolu je oblast u kojoj se poslovna odluka ne može svesti na jedan broj ili jedan obrazac. Potrebno je povezati ugovor, stvarni tok posla, računovodstvenu evidenciju i poreski tretman. Kada jedan od tih elemenata nije usklađen, rizik se najčešće pojavljuje tek kasnije — prilikom zatvaranja perioda, kontrole ili donošenja odluke na osnovu netačnih podataka.

Za dokument bez jasne poslovne svrhe je zato važno unapred odrediti ko prikuplja podatke, ko ih proverava, ko odobrava postupanje i gde se čuva dokaz. Dobra procedura ne mora biti komplikovana, ali mora biti jasna i primenljiva i kada je odgovorna osoba odsutna. Posebnu pažnju treba posvetiti datumima, dokumentima koji menjaju prvobitni poslovni događaj i transakcijama koje odstupaju od uobičajenog toka.

Praktična kontrola treba da obuhvati poređenje najmanje dva nezavisna izvora podataka. Na primer, evidencija iz poslovnog softvera može se uporediti sa bankom, ugovorima, portalom nadležnog organa ili pomoćnom analitikom. Razlike treba objasniti pre podnošenja prijave ili izrade izveštaja, a ne tek kada ih uoči treće lice.

Menadžment treba da razmotri i finansijski efekat različitih scenarija. Odluka koja je poreski prihvatljiva ne mora istovremeno biti najbolja za likvidnost, komercijalne odnose ili dugoročni rast. Zato je korisno izračunati osnovni, oprezni i razvojni scenario, uz jasno navedene pretpostavke.

Važan deo sistema je periodična revizija. Propisi, softver, organizacija i obim poslovanja se menjaju, pa procedura koja je bila dovoljna pre dve godine možda više ne daje pouzdanu kontrolu. Najmanje jednom godišnje treba proveriti da li su odgovornosti i dalje realne, da li postoje nepotrebna ponavljanja i gde nastaju kašnjenja.

Kontrolna lista za privrednike

• Definišite vlasnika procesa i rok za internu kontrolu.
• Prikažite najmanje dva finansijska scenarija pre važne odluke.
• Dokumentujte pretpostavke, odluku i rezultat naknadne provere.
• Pre isteka roka proverite aktuelna uputstva nadležnih institucija i sačuvajte potvrdu o izvršenoj obavezi.

Zaključak

Najveća vrednost uređenog računovodstvenog i poreskog procesa nije samo u izbegavanju greške. Uređeni podaci daju vlasniku sigurnost da odluke donosi na vreme i na osnovu činjenica. AS LEGATT pomaže klijentima da obaveze, dokumentaciju i izveštavanje organizuju kao održiv poslovni sistem.

← Nazad na Novosti i analize